ЎТИЛ/БАДГИР

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БАДБЎЙЛИК БАДГУМОН

БАДГИР [бад.. + ф. олувчи) Тўғри ишни, гапни тескарига бурувчи; ҳадеб гина қилаверувчи, гина сақловчи; кекчи. Бадгир одам, mm Борди-ю, шеърият даҳоси Ҳофиз бугунги кунда бадгир фикрли деб саналган экан, мендай мухлисини ҳам мардуми даврон қилинглар. Ж. Абдуллахонов, Хонадон.