Page:Carduccianelle.djvu/14

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been validated.
— 12 —

     Dinto ’nu scuro, quase nun se vede,
e piccia piccia sola ’a lampetella,
ncap’ ’o bancone, fa nu poco ’e luce
nnante a Sant’Anna.
     ’Nu divaniello ch’esce ’a stoppa ’a fora,
tutto nzevato, cu ’a spallera rotta:
dui’ tavuline cu ’e piede ’e lignamme,
d’ ’o cincuciento,
     tanto pulite ca te fanno schifo,
pare ca tanno s’abboccano nterra!
E ncoppa ’e marme, spuorche ’e cafò-zoza,
scialano ’e mosche.
     ’Nu spicchietiello ca te può fa ’a varva
sta cummigliato cu ’nu velo giallo,
manco si fosse ’na spicchiera ’e Francia,
’na cosa ’e prezzo!
     Chi sa ’a quant’anne chelli tre butteglie
stanno llà, nfrisco, int ’a na scafarea:
’a sotto, ’o gallo s’è ngrifato e mena
morze arraggiate.
     ’A princepala, cu ’a canesta nnante,
mmiezo ’a puteca, pulezzanno ’e ssarde,
nne leva ’e ccape; po, guardanno fora,
chiammma ’o muscillo.


’E GIOCHE ’E FORZA.

     Se so’ fermate: guardano ’e barcune:
n’uocchio a ’e ffeneste, pe’ chisà s’affaccia
quaccuno ’a coppa, cu ’e facce arreddotte
gialle p’ ’a famma!