Page:Bukvar staroslovenskoga jezika glagolskimi pismeni za čitanje crkvenih knjig.djvu/11

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.


Ⱃⱜⱅⱜ, ⱃⱜⰲⰰⱀⰻⰵ, ⱃⰻⱂⱜⱅⰰⱅⰻ, ⰱⱃⱜⰸⱜ, ⰲⱃⱜⱈⱜ, ⰸⱃⱜⱀⱁ, ⱞⱃⱜⱅⰲⱜ, ⱄⱃⱜⰴⱜ́ⱌⰵ, ⱅⰲⱃⱜⰴⱜ, ⱅⱃⱜⱄⱅⱜ.

Ⰲⱜⱀⱜ [1]), ⰲⱜⱄⱅⱁⰽⱜ, ⰸⱜⰾⱜ, ⱄⱜⱄⱆⰴⱜ; ⰴⱜ́ⱀⱁ, ⰽⱜⱅⱁ, ⱂⱜⱅⰻⱌⰰ, ⱄⱜⱂⰰⱅⰻ, ⱄⱜⱅⱁ, ⱅⱜⰽⰰⱅⰻ.

Ⱞⱜ́ⰳⰾⰰ [2]), ⱄⱅⱜ́ⰽⰾⱁ, ⱂⱜ́ⱄⱜ́, ⱞⱜ́ⱍⱜ́; ⰳⱁⱄⱅⱜ́, ⰸⰵⱅⱜ́, ⰽⱜⱀⰵⰸⱜ́, ⱞⱑ̇ⱄⰵⱌⱜ́, ⱁⱅⱜ́ⱌⱜ́, ⱂⰾⰰⱍⱜ́, ⱍⱜ́ⱅⱁ, ⱄⱜⱞⱃⱜⱅⱜ́; ⰰⰳⱀⱜ́ⱌⱜ́, ⰳⱁⱄⱂⱁⰴⱜ́ⱀⱜ́, ⱁⰳⱀⱜ́, ⱀⰰ ⱀⱜ́, ⰽⱁⱀⱜ́ⱄⰽⱜ, ⰲⱜⱂⰾⱜ́, ⰽⱁⱃⰰⰱⰾⱜ́, Ⰻⰸⱃⰰⰻⰾⱜ́, ⱃⱁⰴⰻⱅⰵⰾⱜ́, ⱄⰻⱅⰲⱁⱃⰻⱅⰵⰾⱜ́, ⱄⱜⱂⰰⱄⰻⱅⰵⰾⱜ́, ⰱⰵⰸⱆⱞⰾⱜ́, ⱂⱁⰾⱜ́ⱄⰽⱜ, ⰰⰲⱃⰰⰰⱞⰾⱜ́, ⰱⰵⰸⱆⱞⰾⱜ́, ⱂⱁⰾⱜ́ⱄⰽⱜ, ⰰⰲⱃⰰⰰⱞⰾⱜ́, ⰻⱑⰽⱁⰲⰾⱜ́, ⱂⰰⰲⰾⱜ́, ⱄⰻⱁⱀⱜ́, ⰱⱁⰾⱜ́ⱎⰻ, ⱑⰲⰾⱜ́ⱎⰻ.

Ⱑⰲⰻⱅⰻ, ⱑⰲⱁⱃⱜ, ⱑⰽⱁⱄⱅⱜ́, ⱑⱞⰰ, ⱑⱃⱁ-

  1. ⱜ tvrdi današnji dan kad stoji medju nikimi suglasi, koji se lahko ne daju skupa izustiti, izgovara se prikratkim glasom, koji zanosi na pol 'u', n. pr. u ričih: 'vŭn, vŭstok, zŭl, sŭsud' i t. d. a kadgod se taj skup suglasov lahko izgovoriti može, tada se nipošto ne čuje, niti čim glasi, kako da ga nije.
  2. ⱜ́ mehki izgovara se prikratkim glasom poput 'i' kad stoji medju suglasimi, koji se lahko ne mogu skupa izustit, n. pr. mĭgla, stĭklo, pĭs, mĭč' i t. d., ali se u drugieh slučajih ne izgovara, n. pr. 'gost, knez, zet, mêsec, otc, plač, čto, smrt' a omehčava ⰾ i ⱀ kadgod za njimi idje: 'ognj, konj, izbavitelj, agnjc, gospodnj' i t. d.