Page:Колхозонь эряф 1941-02 29стр.jpg

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

Руссkяй ефkст 27

 

— Содасасть, местеме минь саме?

— Бта содасаськ!

— А местеме?

— Мирендамс ёратада.

Дивандазевсть Кузьмичне.

— Кода тинь тяфта шарьхкодеде?

А Лукичне пеедихть, корхтайхть:

— Да, вдь минь минцьке — тожа сянкса! Уш пяк питниста войнась сни.

— Вов тя самай!

— Хуш тинь и жуликтяда, однака, давайте эрятама мирнайста, а?

— Хуш тинь тожа — ворхтада, но минь согласнайхтяма!

— Давайте эрятама кода братт, ей-богу — сяда уцез ули!

— Цебярь!

Сембе радовондасть, кштихть, комотнихть, кода пяляст, костёрхт крьвястсть, фкя-фкянь кядьста стирьхть васькафнихть, алашат салайхть, и фкя-фкянь перьф ашкорямок, пешкодыхть:

— Братецт, кельгомнят, кодама цебярь тяфта, а? Хуш тинь и... кода мярьгомс...

А Кузьмичне каршезост:

— Родимайхть! Сембе минь — фкя ваймотама и фкя лацотама. Хуш тинь, конешна, и вага мезе... Ну — ладна!

Ся пингста сявомок Кузьмичне Лукичнень мархта эряйхть сетьмоняста, мирнайста, военнай тевть ёфси юкстазь и фкя-фкянь грабайхть валомне, штатскяйкс.

Ну, а купечествась, кода фалу, эряй закон божийть коряс

 

*  *  *

Боком ащи, апак шерьхк, латала упрямай ломанць Ванька. топодемс работась, возендавсь — ваймоси. Ласксь тейнза баярсь, пешкоды:

— Ванька, стяк!

— А местеме?

— Аде Москуть аралама!

— А мезе тоса?

— Поляксь обжасы!

— Няйсак, пострелсь...

Тусь Ванька, аралай, а Болотников бессь пешкоды тейнза:

— Йоньфтома пря, мезенди тон баярхнень инкса тяфтак вийцень юмафнесак, арьсек!

— Мон ашень тонада арьсема, монь инксон святой отецне — монахне пяк цебярьста арьсихть, — мярьгсь Ванька; аралазе Москуть, сась куду — ваны: латалсь аш.

Куфкстсь:

— Эка ворхт!