Валда ян/1929/04/Од ломанень сиде моротне

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Валда ян (1929), № 4 (8), Апрель ков edited by Шотин И. В.
Од ломанень сиде моротне by Черапкин, Иосиф Григорьевич
Валда ян. Эрьковонь общественно-политикань и веле-хозяйствань журнал. „Светлый путь“, ежемесячное приложение к газете „Од веле“. — № 4 (8), Апрель ков 1929 киз. — с. 15
[15]
Мокшэрзянь валвийсь.

Од ломанень сиде моротне

Афкржа мокшэрзянь йоткса сиде-мороняда. Лемнесаськ синь одонь-н.екс, но кштимо моротнень эряфломатьтневок морсесазь, коста „прязост прай“ ила йотк ь. Од ломатьтне морсезазь сиде моротнень ульцяса и куцонга. Васенда кортатама кштимо мортнень колга.

Тяниень врематнень лама велеста марят тяфтама кштимо морот. Пурнавихть марс одтне и кармайть пефтеме; тьлиляли, ль и ляли . или „тьри-рьорл, тьри-рьоли, льоли-льо... морама. Эрзя велева или или, или или или-льо...

Кона-кона велень одтне лезнихть тяфтама припевс валтка.

Но улихть тага лия моротка кштиманьди, лятфтасаськ мокшонь нятьнень:

„Луганяса келуне, келуня!
Точь-моч, кумадерьнь келуня!
Вишка кума, кумадерень келуне!“.

Те припевсь ащи „тьли-ляли“ валтнень эземс. А соньцень мороть, главнай валонза разнай велева аф-фкат, фке аньцяк ушодкссна. Фке вариант няфтьф „Мокшоть Моронза“ книгать 66 стр; кафта вариантт сяда башка монь сермадфсон, да тага ниньге улемат: Те кштимо мороть морсесазь тядынгольдень Беднодемьянскай уездонь мокшотне.

Краснослободскай ди Инсарскай мокшотне сяка вайгельса морсихть:

„Вирь кучкаса келуне, келуне!
Стирень сьорань келуне!
Вирь кучкаса стирьнь-сьорань келуне!

Те мороть содержанияц лия, ингельдень еть коряс, хотя морсесазь сяконкса кштиманьди, кода инголи азфтьке.

Эрзянь кштимо морода „или-или“ да башка литератураса тяфтапт няевихть:

„Самсон ляляй, ков якить, ковякить?
Сырижничка, Самсон ляляй, ков-якить?
Сырижничка Самсон ляляй ковякить?

Омбоцесь: „Исяк якинь Найманов, Найманов!
Ну штожа Найманов!
Хорошенько Найманов, Найманов!

(Не моротне „Саратовский этнографический сборник“ книгасот).

Монь кядезон пачкоцть тага, лия морот, лятфтаса йоткстост фкять:

„Сыре Мика, ков молят, ков молят?
Сыре Мика, дурак Мика, ков молят?
Сыре Мика, дурак Мика, ков молят?

Сембонь синь, и мокшонь и эрзянь кштимо-моротьне, шутендазь ащихть валйожосна, а припевсна почти прокс валйожофтомот, аньцек кштиманьди ладяфс вайгельсна.

Илякс ащи кочкафсна одонь частушкатнень, конат ладяфс рузаньнетнень лаца, бта гармония вайгель-алу. Синьэсост морави тенийнь эряфське.

Империалистическай войнась давно йотась, а кой кона велева ниньге тепиньгс марят тяфтама морот.

„Керозь сембе полкнень,
Кадозь июрги нолкнень“.
„Керозь сембе вирьхнень,
Куц сирефцазь стирьтьнень“.
„Керозь сембе поратнень,
Вайнас сявозь цьоратнень“.

И лама тага лият, империалистической войнань пиньгть азонцазь. Почти эрь велеса мезе-мезе да морсихть сень колга, аньцек кулцонтт ся шири.

Сась гражданскай войнась. Ламоль се пинкть дезертирда, нятка ашость мянь морамада. Лятфтатама фке стамо сиде мороне.

„Дезертирхне злостнахне,
Вирга якай босахне
Цьолак стирень ялгатне,
Ио.ф.ем марта кортахне“.

Йотась гражданскай война пиньксь кармась нароць од эрямать строяма. Ава ломатьтневок ушодозь эсь эрямань ладемать. В.енда се ашозь ту алетьнень мельс Сень колганса морот тусть. Нядонга примероньди астама.

„Ой тошназе, горезе!
А. ава ланкс велезе“.

Авафтома алети аф лад, кда тага-идьнят мартонза, сявок мораф:

„Кда улель авазе,
Туль купецекс славазе.
Тени аяш авазе,
Монь брадягань славазе“.

Ну сияк содаф, одломанень эсь йотковань тефне прокс морсевихть. Вов афлама стама мороняда.

„Мес, милканяй, йорясамак,
Гармонь вельде доясамак?“
„Мес милканяй, тон туят,
Али моньденьгож муят?.
„Мес, милканяй, кацамак,
Ульцеста — аф сатсамак?
Хуть кацамак аф юман,
Лучи тоньдедот муяк!“

Лама сиде мороняда попонь пеедеманьди. Аф юкстафт советонь, кооперациянь и партиянь работникневок. Сембонь ланга морнят ладяфт, и мокшокс и эрзякс, няка ваксс тага рузонь кяльсонга улихть, хоть и мокшэрзя йоткса морсесазь.

Лятфтатама советонь одукс кочкамать колга мороне:

„Курок улихть перевыборт,
Тоза, беднахть, моледа!
Беднай ломатьть, сокорнят,
Пурнавода кучаса!
Моленьдерятада ф.едьланкс,
Тевоньте туй лучаста“.

Или вов, тага взаимопомощень комиттетть колга:

„Комитеца ащихне,
Беднайнь тевонь арьсихне!
Документон максыхне,
„Козянь паршинь касфтыхьне!“.

Эряви видец азомс, мокшэрзянь сиде-морова прокс почти осал тефть азондыхть. Аньцек лияста ванат шназь морахть партийнай или комсомольскай тев, а то дк работник.

Частушкатне стенной газетань тумс ащельть велень устнай газетань эземс. Синь эздост осалонь тиихне и пелельть. Кальдяв морс повомась оцю позороньди лувови мокшэрзянь народть йоткса.

„Вай, але, маряйть: сонь ланганза мор лядяф!“ Не валтне хоть кодама кевонь седи колальхть Шеть тевиньге хулиганствать йотафтомс синь ладяльсь?!

Тяса сьормадфсь коряс няеви, што сиде моротне ладьцевихть эрямать коряс, шарфты аф ламода эрямась, лия морот тухть.

Мокшэрзя йоткса лама визькс мородонга. Се оцю осал эрямасонок, сон машфтомс эряви организозаннай од ломаненьконьди и тонафнихненьди тень мархта бороцяма. Одтне морасазь синць хоть шарьхкодихть мезень колга морахть, аф пара теестка те тевсь. Но няка моротнень йолма идень куркста коста марясайть, авардемшка коли седице.

И   Черапкин

 
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1935, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 88 years or less (if applicable), or the copyright term is 94 years or less since publication (if applicable).